[ dnevnik
]
12 Novembar, 2011 17:57
Uronula u svakodnevnicu sedim na kauču i igram cityville, kad se zacrveneo desni ćošak ekrana. Neko mi je poslao poruku al’ ne vidim ko, izadjem iz cityville da vidim ko se to mene setio. Prvo sam pomislila da je opet neko od aktivnih igrača kojem treba neki poklon, kad ono ni manje ni više Srđan. Isti onaj Srđan sa kojim sam se letos dopisivala po celu noć, koji je navodno bio zaljubljen u mene i koji me je iskulirao dan pre nego što smo trebali da se upoznamo. Šalje on meni e šta ima kod tebe, kako ovo kako ono kao da me nikad i nije ispalio. Ajde šta me briga i zaboravila sam to. Počne on da me ispituje za ljubav, a hvala bogu kod mene je nikad nema pa ja pitam njega. “A ima ih puno…al ni jedna mi se ne svidja….dosta mi je vise na jedno vece….sad mi je vec vreme da trazim neku vezu.” napisao mi je. Da sam stojala pala bih, sreća pa sam sedela. Ima ih puno na jedno veče, VAU da mi je znati na koju foru. Ja ga tu malo zezam pomalo nezaiteresovano jer me se njegov privatni život baš i ne tiče, a da ne bude da sam se posramila ili nešto drugo nastavljam razgovor ali bežim polako iz te teme. I taman da pobegnem stiže mi poruka:da sam dosao onaj dan kad smo se dogovorili….mozda bi i bilo nesto,a? čitam i ne verujem. Što nisi došao, da si došao video bi odgovorila sam mu ne misleći konkretno ni na ne ni na da. Da je tada došao, kada je bio neko zbog koga bih se rešila stava da ne treba upoznavati nikog novog jer ću se samo razočarati, moguće je da bi nešto bilo ali posle onakve ispale naravno da ne. Kao da je znao da u glavi razmišljam o pitanju stiže i druga poruka nadam se da još ima nade za to? Nema nade, pobegla je 6. avgusta kad se nisi pojavio. Lupila sam nešto samo da promenimo temu a stiže još jedna poruka: iskreno….retko nalazim devojke koje imaju makar slican ukus kao ja…u bilo cemu…..a ti si jedna od retkih. Ja? Pa mi jedino zajedničko što imamo je na neki način slična muzika koju slušamo ma da smo i tu različiti. Bla bla lupah ja svašta i on pobeže navodno da jede ( to mi zvuči poznato), posle se vratio i lupali smo nešto o picama i sad je opet pobegao. Bar mi je potrošio malo vremena, sad ću ja da odem i ostavim ga da razmišlja o tome šta bi bilo kad bi bilo, ili ne razmišlja tako mi je sve jedno.
[ Sport
]
11 Novembar, 2011 18:01
Divna utakmica sinoć, ko bi rekao da će Real da izgubi od Partizana? Ja sam lično bila malo skeptična, ali je zato tečo bio uveren da će mo da pobedimo sa jedan razlike. Tako je i bilo. Dali su na terenu krv, sreću suze i znoj ali su uspeli, pali su “kraljevi”. Sad mi se čini da možemo da fajnal fora, ali tako je uvek kad pobedimo. Naravno najbolji je bio Peković, samo da lokaut traje što duže da ne ode skoro. Mačvan je bio standardan takodje, a proradio je i Kecman (napokon, mislim kad je teško Dušan Kecman). Raduljica standardno loš ali šta da se radi možda će početi i on da se budi, pa ćemo biti još jači. Šteta pa smo imali samo dve trojke, da su proradili mladi igrači bilo bi još bolje. Lučić me je iznenadio zato što je napravio 5 faulova a nije se upisao u listu strelaca. Lo mi se čini da hoće previše da igra na svoju ruku, i da bi nekad trebalo da doda loptu nego da ide sam u napad, doduše nekad se to i isplati. I tako… Puno nerviranja, mislim da sam ih sve obesila u nekom trenutku, pogotovu onog Kerola kad je počeo da ređa trojke. Sve to nije toliko važno kao onaj osećaj kad je Ljulj promašio za tri, sirena odzvonila, a na semaforu pisalo 80:79 za Partizan. Tad mi je srce bilo puno, skakala sam i vrištala od sreće, baš u pravom trenutku je došla pobeda kako i za Partizan tako i za mene. Uspela sam da se rešim negativne energije od juče i sve mi je bilo ravno.
I naravno slike za kraj.
