Divna utakmica sinoć, ko bi rekao da će Real da izgubi od Partizana? Ja sam lično bila malo skeptična, ali je zato tečo bio uveren da će mo da pobedimo sa jedan razlike. Tako je i bilo. Dali su na terenu krv, sreću suze i znoj ali su uspeli, pali su “kraljevi”. Sad mi se čini da možemo da fajnal fora, ali tako je uvek kad pobedimo. Naravno najbolji je bio Peković, samo da lokaut traje što duže da ne ode skoro. Mačvan je bio standardan takodje, a proradio je i Kecman (napokon, mislim kad je teško Dušan Kecman). Raduljica standardno loš ali šta da se radi možda će početi i on da se budi, pa ćemo biti još jači. Šteta pa smo imali samo dve trojke, da su proradili mladi igrači bilo bi još bolje. Lučić me je iznenadio zato što je napravio 5 faulova a nije se upisao u listu strelaca. Lo mi se čini da hoće previše da igra na svoju ruku, i da bi nekad trebalo da doda loptu nego da ide sam u napad, doduše nekad se to i isplati. I tako… Puno nerviranja, mislim da sam ih sve obesila u nekom trenutku, pogotovu onog Kerola kad je počeo da ređa trojke. Sve to nije toliko važno kao onaj osećaj kad je Ljulj promašio za tri, sirena odzvonila, a na semaforu pisalo 80:79 za Partizan. Tad mi je srce bilo puno, skakala sam i vrištala od sreće, baš u pravom trenutku je došla pobeda kako i za Partizan tako i za mene. Uspela sam da se rešim negativne energije od juče i sve mi je bilo ravno.
I naravno slike za kraj.
