Volim sneg. Sama pomisao na padanje snega u meni budi osećaje smirenosti i sreće. Ove zimesneg se baš trudio da zaobiđe moj grad, ali napokon je pao.Beli krovovi iz čijih oluka su se dimile, tek naložene vatre bilo što sam jutros ugledala. Znala sam da će ovo biti divan dan. Obukla sam se i krenula u školu. Deca su se grudvala dok su se drveća polako njihala u ritmu valcera. Životinja nije bilo jer su uveliko spavale u svojim skrovištima, a stariji ljudi... Stariji ljudi su tiho prezirali sneg dok su lopatama strugali po betonu. Malo ko od njih je izgledao srećno što je izvadio prašnjavu lopatu iz šupe. Što se tiče mojih vršnjaka devojke baš i nisu bile oduševljene snegom jer je predstavljao bolne grudve koje će u toku odmora leteti ka njima, dok su dečaci, uglavnom oni koji gađaju devojke, sa nestrpljenjem čekali zvono. Dok sam ja jedva čekala da se završi poslednji čas i da krenem kući i uživam u snegu. Kad sam došla kući ugledala sam gomislu snega u dvorištu koja me je prizivala. Zatvorila sam oči, raširila ruke i bacila se u sneg. Nežne pahulje su se topile na mom licu. Napokon je stigla zima.