[ dnevnik
]
15 Decembar, 2011 17:54
Onaj dan kad ustaneš na levu nogu
Da li i za levake važi taj izraz kad ustaneš na levu nogu, ili je kod nas obrnuto pa se kaže ustao je na desnu nogu. Sve u svemu, danas sam ustala na pogrešnu nogu pa koja god to bila. Uspela sam da srozam tri ocene na dole (jeee), nisam ništa učila (a imam tri predmeta za sutra). Postala sam zavisnik od igrice Sims i ceo dan je igram. Pored svega toga pada kiša koja me čini pospanom. Sad kad čitam što sam napisala dan mi se i ne čini nešto groznim, već uobičajnim dosadnim danom. Tetka mi je danas predložila da mi kupi walkmax patike (divno, čak i ona misli da sam debela) i to je bilo jako čudno jer mi ona u poslednje vreme ništa ne kupuje. Da mi je barem predložila da mi kupi starke ili nešto što volim a ne te patike ja bih bila presrećna. Ali šta da se radi, bolje išta nego ništa tako da ću tražiti ove patike: (nekako mi izgledaju najlepše)
Sutra idem kod mame jer moram da uradim prezentaciju. Baš mi je pored svega što ne radim(a trebalo bi) potrebno da pravim prezentacije. Zar sam ja kriva što znam da radim prezentacije bolje skoro svih u školi (ako ne i od svih, jer mi nije poznato da su nekog profesori toliko hvalili i proglasili ga za jedinu osobu koja će da pravi važnije prezentacije). Pored svog mog “talenta” (a možda i talenta) za prezentacije ja trebam ih pravim a da za uzvrat ne dobijem ništa. To mi se čini malo licemerno jer ja treba da obuhvatim čitavo polugodište iz u ovom slučaju poslovne ekonomije i da za uzvrat ne dobijem ni peticu ni plus. Kao da nemam šta preče da radim za vikend nego celu subotu da sedim za kompjuterom i pravim prezentaciju koja će oduševiti profesora iako mi se čini da je on već oduševljen što je našao budalu koja će to da uradi umesto njega. Biće to divan vikend. Napraviću prezentaciju da se više oduševiti od razredne koja mi je dala dve petice zbog prezentacije, i bivšeg razrednog koji mi je zaključio pet u sred marta kada sam uradila prezentaciju (kako, neznam ni sama) ili komisije na školskom opštinskom i okružnom takmičenju. Pustiću ga da uživa u prezentaciji ali sledeći put kad me bude pitao (a pretpostavljam da hoće) samo ću da mu kažem da nisam u mogućnosti da uradim zbog nekih izmišljenih razloga.
Divno, prošla mi je serija, sad moram da čekam sledeću 
Nešto mi se mota po glavi mamina izjava da ima obaveze za vikend pa će da me pošalje u subotu nazad kući. Baš me interesuje šta to ona ima u planu da sam ja nepoželjna. Ako opet ide u Beograd, onda to stvarno nije fer jer navodno nema para jedva živi, a i rekla je da će i mene jednom voditi. Kako god to je njen život, ako ona misli da treba nešto da uradi uradiće i u to neću da se mešam, naravno dokle god ne prevaziđe granicu.
Zzzzz 
[ dnevnik
]
04 Decembar, 2011 17:55
Izvinite, da nemate koju stipendiju viška?
Dolazim u školu oko jedan i dvadeset, i naravno opet kasnim. Nije da ja toliko kasnim, koliko profesor žuri na čas kao da mu je to najdraže u životu. U hodu primećujem grupicu devojaka kako stoje pored oglasne table i pričaju nešto. Odmah sam znala da su stipendije napokon stigle, ushićena probila sam se medju njih da vidim da li sam je dobila. Nisam mogla da vidim svoje ime i zbunjena i ljuta sam ušla u učionicu. Prva pomisao mi je bila da sekretarica nije poslala moj zahtev, ali posle drugog časa mi je razredna rekla da moj zahtev nije prihvaćen. Osećala sam se kao da me je neko polio hladnom vodom, a od načina na koji mi je to rekla (sa malom srećom radosti) došlo mi je da nazovem ministarstvo i kažem im dve – tri reči. Kako je to moguće da nisam dobila stipendiju, ipak nisam konkurisala za odlične učenike već za posebno rangirane. Uz sve to prosek mi je bio 4:37 (računa se do 4:50) kad se gledaju sve završene godine, a pored toga živim samo sa ocem koji je već dvadesetak godina nezaposlen i nesposoban za rad i pored toga je alkoholičar. Neznam šta više treba da bih dobila stipendiju, možda da odem u neku rupu i živim sama, ma da ni tada ne bih imala velike šanse. Pored svega moja tetka je toliko nesposobna i kao da ne želi da nazove ministarstvo da pita šta treba da se pošalje, a vreme polako curi. Ostala su još 4 dana do kraja roka za primedbe i čisto sumnjam da ako se kojim čudom moji smiluju da pošalju primedbu, ona biti prihvaćena.
[ dnevnik
]
12 Novembar, 2011 17:57
Šta bi bilo kad bi bilo?
Uronula u svakodnevnicu sedim na kauču i igram cityville, kad se zacrveneo desni ćošak ekrana. Neko mi je poslao poruku al’ ne vidim ko, izadjem iz cityville da vidim ko se to mene setio. Prvo sam pomislila da je opet neko od aktivnih igrača kojem treba neki poklon, kad ono ni manje ni više Srđan. Isti onaj Srđan sa kojim sam se letos dopisivala po celu noć, koji je navodno bio zaljubljen u mene i koji me je iskulirao dan pre nego što smo trebali da se upoznamo. Šalje on meni e šta ima kod tebe, kako ovo kako ono kao da me nikad i nije ispalio. Ajde šta me briga i zaboravila sam to. Počne on da me ispituje za ljubav, a hvala bogu kod mene je nikad nema pa ja pitam njega. “A ima ih puno…al ni jedna mi se ne svidja….dosta mi je vise na jedno vece….sad mi je vec vreme da trazim neku vezu.” napisao mi je. Da sam stojala pala bih, sreća pa sam sedela. Ima ih puno na jedno veče, VAU da mi je znati na koju foru. Ja ga tu malo zezam pomalo nezaiteresovano jer me se njegov privatni život baš i ne tiče, a da ne bude da sam se posramila ili nešto drugo nastavljam razgovor ali bežim polako iz te teme. I taman da pobegnem stiže mi poruka:da sam dosao onaj dan kad smo se dogovorili….mozda bi i bilo nesto,a? čitam i ne verujem. Što nisi došao, da si došao video bi odgovorila sam mu ne misleći konkretno ni na ne ni na da. Da je tada došao, kada je bio neko zbog koga bih se rešila stava da ne treba upoznavati nikog novog jer ću se samo razočarati, moguće je da bi nešto bilo ali posle onakve ispale naravno da ne. Kao da je znao da u glavi razmišljam o pitanju stiže i druga poruka nadam se da još ima nade za to? Nema nade, pobegla je 6. avgusta kad se nisi pojavio. Lupila sam nešto samo da promenimo temu a stiže još jedna poruka: iskreno….retko nalazim devojke koje imaju makar slican ukus kao ja…u bilo cemu…..a ti si jedna od retkih. Ja? Pa mi jedino zajedničko što imamo je na neki način slična muzika koju slušamo ma da smo i tu različiti. Bla bla lupah ja svašta i on pobeže navodno da jede ( to mi zvuči poznato), posle se vratio i lupali smo nešto o picama i sad je opet pobegao. Bar mi je potrošio malo vremena, sad ću ja da odem i ostavim ga da razmišlja o tome šta bi bilo kad bi bilo, ili ne razmišlja tako mi je sve jedno.
[ Sport
]
11 Novembar, 2011 18:01
Kraljevi su pali...
Divna utakmica sinoć, ko bi rekao da će Real da izgubi od Partizana? Ja sam lično bila malo skeptična, ali je zato tečo bio uveren da će mo da pobedimo sa jedan razlike. Tako je i bilo. Dali su na terenu krv, sreću suze i znoj ali su uspeli, pali su “kraljevi”. Sad mi se čini da možemo da fajnal fora, ali tako je uvek kad pobedimo. Naravno najbolji je bio Peković, samo da lokaut traje što duže da ne ode skoro. Mačvan je bio standardan takodje, a proradio je i Kecman (napokon, mislim kad je teško Dušan Kecman). Raduljica standardno loš ali šta da se radi možda će početi i on da se budi, pa ćemo biti još jači. Šteta pa smo imali samo dve trojke, da su proradili mladi igrači bilo bi još bolje. Lučić me je iznenadio zato što je napravio 5 faulova a nije se upisao u listu strelaca. Lo mi se čini da hoće previše da igra na svoju ruku, i da bi nekad trebalo da doda loptu nego da ide sam u napad, doduše nekad se to i isplati. I tako… Puno nerviranja, mislim da sam ih sve obesila u nekom trenutku, pogotovu onog Kerola kad je počeo da ređa trojke. Sve to nije toliko važno kao onaj osećaj kad je Ljulj promašio za tri, sirena odzvonila, a na semaforu pisalo 80:79 za Partizan. Tad mi je srce bilo puno, skakala sam i vrištala od sreće, baš u pravom trenutku je došla pobeda kako i za Partizan tako i za mene. Uspela sam da se rešim negativne energije od juče i sve mi je bilo ravno.
I naravno slike za kraj.
Zzzzz 
