Opet smo se posvađale, i opet zbog nebitne stvari. Ovog puta sam zapela i slomila lampu. Zvuk pada ju je razbesneo i počela je da se dere. Po običaju me je vređala i prebacivala mi to što me odgaja, jer mi je ona, kako kaže, samo tetka. Naravno reči o slomljenoj lampi nije bilo. Dok je smišljala nova imena kojim bi me nazvala čula sam ulazna vrata kako se otvaraju. To je tečo izašao jer je znao šta će da sledi. Iz petnih žila sam se trudila da progutam njene psovke da me što pre ostavi na miru, ali je ona i ovaj put uspela da probije moj otpor. Bes se u meni povećavao i htela sam da je udarim. Ali kako da udarim osobu koja mi je bila zamena za majku i koja me je primila kada niko drugi nije hteo. Oduprela sam se novonastaloj želji, kad je ona na tren stala. Pomislila sam da se smirila, kad je ka meni poletela njena ruka i silovito me udarila u rame. To je probilo sve granice i uzviknula sam joj da ide u tri pi*ke materine. Očekivano vika se sada pojačala i nove uvrede su se pojavile. Njena ruka je opet krenula ka meni. Ovoga puta me je zgrabila za kosu. Stojala sam kao ukopana ne znajući šta da radim. Ako je krenem da se branim isteraće me iz kuće, ako se ne odbranim vremenom će postati sve gore. Ovog puta, kao i svakog prethodnog, odlučila sam da popustim i sagnula sam glavu puštajući da me udari. Dok se njena ruka krećala u mom pravcu telefon je zazvoneo. Pustila me je i otišla da se javi. Ovog puta sam se izvukla...